Бујановац: Представљен извештај о службеној употреби албанског језика и писма

У Бујановцу је представљен посебан извештај Заштитника грађана о службеној употреби албанског језика и писма.

У последњем периоду стање је унапређено, али још постоје и проблеми, везани за недостатак стручних преводилаца и недовољну обавештеност грађана.

Законски оквир постоји, право на упис личног имена у изворном облику је гарантовано.

У пракси, српски и албански језик се разликују. У књигу рођених уписује се име на албанском, и исто то име ћирилично.

За нека слова у албанском писму нема алтернативе у српском. Предлог је увођење каталога имена.

"Разлози су врло једноставни и људски, нико не воли му да приликом евидентирања имена и презимена неко погреши," каже заштитник грађана мр Зоран Пашалић.

Зоран Станковић, председник Координационог тела, најављује: „То ће радити стручњаци који су надлежни за језик, према томе они морају да реше на начин како је опште прихваћено."

Општина Бујановац је албански као званични језик увела 2002. године.

У неким областима поштује се право на употребу језика и писма, а у неким, по мишљењу представника локалне самоуправе, недовољно.

"У многим државним институцијама не постоје кадрови, односно запослени за знањем албанског језика, онемогућава оно што закон пружа као могућност." наводи Шаип Камбери, председник општине Бујановац.

Мисија ОЕБС-а подржала је припрему посебног извештаја. Шеф мисије, амбасадор Андреа Орицио наводи примере добре праксе.

У Матичној служби у Врању странка сама пише своје име, на свом језику.

"Право на језик и писмо је важан чинилац у демократском друштву, а и учење званичног језика државе кључни је предуслов за дијалог и економски развој," наглашава амбасадор Андреа Орицио, шеф Мисије ОЕБС-а.

У посебном извештају Заштитник грађана даје и препоруке, поред каталога имена, предлаже додатне обуке матичара и радника у Здравственим центрима, а Националном савету да прецизније информише грађане о праву на упис личног имена.