Представа мигранткиње у Босилеграду

Махбуба Тахери писала је о осећањима, ономе што је тишти и мучи иако је километрима далеко од родног места, земље.

Потресне приче о животу Авганистанки које је слушала током одрастања у Ирану, о мигрантском путу пренела је на папир, преточила у књиге.

"Приче које причам су углавном о женама из Авганистана које много пате и трпе, муче се. Тамо влада велико сиромаштво културе и јако је тешко за жене. На њих гледају као на робове. И ја сам Авганистанка, желим да будем слободна и покажем своје способности, " каже Махбуба Тахери.

Махбубине приче је чула и Нина Џувер, аутор текста по коме је настала представа "Да бар нисам женско". Прати младу Авганистанку Захру која не прихвата пордеђени положај у својој земљи и жели нову шансу.

"Имала сам на уму, да заправо ту заиста, у каквим год да је околностима, она је одлучила да не одустане," објашњава глумица Милица Стефановић, а њена колегиница Ваја Дујовић наводи:

"Да на неки начин приближимо њихов проблем, да, ето, имају неки увид, и да пробудимо неку врсту емпатије, и тако мало је довољно."

Међународна мрежа помоћи ИАН и Музичко-оперска театарска организација МОТО реализовале су пројекат у Прихватном центру.

Поред представе, обухватио је и музичке и кретивне радионице.

"Да се покаже колико смо ми широки, отворени и спремни да све те људе, који су толико на свом путу напаћени, не само физички да их збринемо, него да се бринемо и о њиховом духовном развоју" каже Наташа Јовић Тривић, првакиња опере Народног позоришта у Београду и председница МОТО.

Махбуба поред писања воли и да слика, за то је добила прилику и прибор од донатора тек у Прихватном центру у Босилеграду.