Носталгија на дијалекту

Јужњаци лако могу да препознају место рођења песника Радосава Стојановића. И данас се у црнотравском крају уместо реч каже дума. Црнотравци и Власотинчани увек су спремни за орату, Лесковчани за зборење. Воле да разговарају, да отворе душу и да своје емоције и мисли преточе у стихове. 

Песницима с југа Србије језик детињства је светиња. Негују га и чувају. То им је најјача веза са завичајем.

"Многе ствари о којима размишљам могу да се кажу једноставније на језику који сам добио кад сам се родио", каже Радосав Стојановић, песник из Ниша.

У Антологији савремене поезије на призренско-тимочком дијалекту "Оратим да не патим" нашло се 30 аутора и 45 песама. Носталгија је лајтмотив антологије, а жеља приређивача је да се истакну раскош и лепота овог дијалекта који је матерњи говор за бар милион Срба.

Приређивач антологије Саша Станковић каже, идеја је да се сачувају корени, али и порука да се млади упуте, да се млади аутори ослободе да пишу дијалектом.

Лексику, музику, тоналност, сва она значења која носи тај локални говор чине необичним, различитим од онога што нуди стандардни језик, каже проф. др Горан Максимовић, рецензент.

У завичајном одељењу власотиначке Библиотеке има 200 наслова на дијалекту. Уз ову антологију ускоро ће се наћи и зборник лирских народних умотворина.

 Здовољан је и Срба Такић, директор Библотеке "Десанка Максимовић Власотинце": "Већ сада имамо преко 450 одредница, значи то су лазаричне, додолске песме, бајалице, све оно што је народ стварао на овом подручју."

Све то је добра увертира за први, велики фестивал на дијалекту који ће бити одржан почетком октобра у Власотинцу.