Предић и Пупин - пријатељи до гроба

Мало је познато да је светски познати научник Михајло Пупин у ђачким данима био заинтересован за сликарство. Народни музеј у Зрењанину чува једини познати његов цртеж на коме је портрет Пупиновог учитеља из Идвора Косте Исаковића.

А да је постао уметник не би било изненађење, можда би га у томе подржао Урош Предић са којим се упознао у основној школи у Црепаји. Њих двојица су развили велико пријатељство које није престало ни у тренуцима када су живели далеко један од другог.

"Једини је Урош Предић који се Михајлу Пупину обраћао у писмима са 'Драги Мишо'. Драги Мишо треба нам...", прича Александра Нинковић Ташић, из Образовно-истраживачког друштва "Михајло Пупин". "И све што помене Урош Предић да је Србији потребно, шаље за обнову, за одржање, за уметнички развој његов пријатељ и друг са пашњака идворских и банатских, Михајло Пупин."

Врхунска дела Уроша Предића - Сироче на мајчином гробу и Херцеговачки бегунци - са Светске изложбе у Паризу 1889. откупио је Михајло Пупин не дозволивши да заврше у некој приватној колекцији. Сматрао их је капиталним за Србију и поклонио Народном музеју у Београду.

Тиме је, како истиче Оливера Скоко, показао велику љубав према свом пријатељу, потом према националној установи као што је Народни музеј и према свом народу, желећи да та два велика дела остану у нашој земљи.

Много заједничког су имали Предић и Пупин, али се издваја љубав према Банату. Никада нису заборавили обале Тамиша који повезује њихова родна села. Михајло је са поносом уз презиме додао Идворски, а Урош се увек са радошћу враћао у свој Орловат.