Повратницима у планинска села потребни путеви

Тешко се долази до Рајићева. Преко моста када падне снег могу само искусни возачи теренским возилом, а ђаци за сваки случај иду само пешице.

Мост је реконструисан још давне 1988. године после велике поплаве.

"Па прелазимо ето под ризик, немамо на друго место где. Највећи проблем је што деца ту прелазе, " каже Иван Голубовић, председник МЗ Рајићево.

Планински пут дуг 6 километара повезује три села. У Рајићеву, Крстићеву и Јаковљеву живи око 500 становника. Мештани га кажу сами одржавају.

Бобан Голубовић из Рајићева, каже:"Суштина за нас младе је да се направи пут да не би одлазили из села."

Млади се из свог Рајићева још не исељавају. А оно што охрабрује, има оних који се враћају у завичај.

Аца Николић се вратио на своје имање из Власотинца, а Зоран Митровић који 16 година ради у Швајцарској планира да уложи значајан новац, али проблем је пут.

"Уложио сам огромна средства овде у селу имам близу 10 хектара. Швајцарска ништа није лепша и богатија од Србије само је ред рад и дисциплина," сматра Зоран Митровић.

Повратницима се радује и бака Љубинка која има 80 година. Памти и боље дане али је важно да су ту комшије, рођаци, пријатељи.

Рајићево је од Власотинца удаљено двадесетак километара, а до Свођа и регионалног пута 2,5 километра.

Општина одржава преко 250 километара локалних путева. У локалној самоуправи истичу да постоје планови да се пут ка овим планинским селима ускоро асфалтира.

Мештани Рајићева су вредни печалбари и пољопривредници не желе да буду терет никоме. Доста им је обећања. Време је кажу да се са речи пређе на дела.