Подстицај задругарству у Мерошини и Блацу

Подјастребачко село Девча, у општини Мерошина, до сада је углавном било познато по  производњи воћа. Након формирања пчеларске задруге рачунају да ће се брзо прочути и по производњи меда.

Према речима Саше Милосављевића, из Земљорадничке задруге у Девчи, вредност пројекта била је око 6,2 милиона динара:

"Аплицирали смо за кошнице, за ројеве, за једну линију за брзо и ефикасно врцање меда, затим за контејнере за селидбу пчела, за СМС вагице, које обавештавају о уносу меда на дневном нивоу."

Сами задругари имају велика очекивања од задруге у осавремењавању производње, позиционирању на тржишту, продаји.

"Највећи циљ да развијемо пасивни крај, село и да укључимо што више младих", каже  задругар Душан Милосављев.

"Задруга ту дефинитивно има велику улогу, јер омогућава и малим произвођачима да пласирају своју робу на тржишту", истиче Саша Петровић.

Држава са дванаест, а општина са два милиона динара, помогли су формирање задруге и у Блацу, где се већина становништва бави пољопривредом, воћарством и сточарством.

"Имаћемо трактор за обраду земље, берач, којим ћемо да беремо вишње и шљиве кооперантима задруге и расхладне системе", објашњава Душан Зечевић, директор ЗЗ "Блачка" у Блацу.

Пољопривредни стручњаци очекују да ће се тренд формирања нових задруга наставити и у наредном периоду, пре свега због готово извесне финансијске подршке државе, али и упозоравају да само то не би требало да буде мотив.

Душка Петровић, саветодавац у ПСС Прокупље, сматра да више треба радити на планирању, маркетингу, увођењу нових технологија и стандардизацији производње.

У Србији је активно око хиљаду и по земљорадничких задруга, углавном у Војводини и централној Србији, док на југу ради тек неколико десетина, које углавном послују као трговинске фирме.