Tежак положај родитеља деце са инвалидитетом

Двојица од тројице синова породице Стоилковић имају мишићну дистрофију. Родитељи новац обезбеђују од привремених послова, накнаде за туђу негу и помоћ, али примања су, кажу, недовољна да обезбеде Немањи и Милану одговарајуће физикалне терапије.

"Свакодневна физичка активност, такозвана кинези терапија, у просеку кошта од 500 до 800 динара, да ли је та или обична масажа, могу да дају мало попуст, али нама је ипак много", каже Мирјана Стоилковић из Врања.

Мирјана се обратила локалној самоуправи, Министарству просвете, Влади. Град јој је обезбедио привремени посао који је, каже, додатно оптерећивао. На препоруку лекара престала је да буде лични асистент дечаку са посебним потребама.

"Имала је уговор на одређено време, као и сви лични пратиоци. У међувремену је поднела захтев за престанак радног односа, а комлетна документација је прослеђена Министарству", каже Данијела Милосављевић, градска већница задужена за социјална питања.

"Поред великих, бројних обавеза и оптерећења са њима, стварно не могу да радим тај посао, а није био ни стални" , каже Мирјана Стоилковић, из Врања.

Родитељи деце са инвалидитетом и када имају посао, тешко могу да приуште новац за лечење и опоравак своје деце, кажу у удружењу "Срећа".

"Проблем је тај ако су родитељи везани за дете и дете везано за кревет, тешко могу да раде родитељи. Зато се и трудимо да добијемо, да се донесе закон родитељ-хранитељ", каже Срђан Веселиновић, представник удружења "Срећа" из Новог Сада.

Тако ће породице које имају децу са инвалидитетом имати статус хранитељских породица, са редовним месечним приходима.