Подстицај запошљавања младих у пријепољским селима

Многа села у пријепољском крају су опустела, али не и сва. Житељи једног села недалеко од манастира Милешева, поносе се што је Свети Сава кумовао називу њиховог места које има будућност.

"Доста омладине је остало у селу, доста дечице се рађа. Зато што село као село, добило је назив Седобро", каже Стана Вараклић, житељка Седобра.

Можда баш зато што је у том делу Пријепоља све добро, по свршетку студија у Београду, млади брачни пар Вераклић одлучио се да започне производњу сушене органске шљиве. Уместо да траже посао ван Пријепоља или иностранству, определили су се да подижу породицу и развијају посао у завичају.

"Али је битно смислити у овом времену шта је то што је потребно људима, шта је то што можете да продате и шта је то што можете да произведете, а да ви будете задовољни и да себи обезбедите посао", каже Драгана Вараклић, произвођач сушене шљиве.

За пословну идеју средства су добили преко Регионалне развојне агенције Златибор, која обједињује пројекте подршке државе Србије и донатора, посебно из претприступних фондова ЕУ.

"Средства иду од пет хиљада еура, десет, петнаест и више, а кроз ИПАРД ће се средства проширивати ићи ће и до сто, двеста хиљада евра. Значи, то су већ озбиљна средства и за изградњу прерађивачких капацитета, што је најбитније", каже Славко Лукић, директор РРА Златибор.

Тако је и широм Србије седам стотина младих добило средства за подизање засада малина. Али, мало се ко одлучио на органску производњу. Органска малина из Пријепоља, тражена је широм света.

"Од Јапана, скандинавских земаља, Западне Европе, Северне Америке, арапских земаља, које су сад постале исто купци који су доста захтевни", каже Кенан Јусовић, извозник органске малине из Пријепоља.

Ипак, количине су недовољне да задовоље потражњу, а можда је и ту кључ решења за многе младе да пронађу начин да покрену сопствену производњу. Треба пратити пројекте, имати идеје и искористити претприступне фондове ЕУ, који су надохват руке.