Чешко село у Банату на ивици опстанка

Двориште некадашње основне школе данас је празно. Послужи, понекад, за окупљање туриста који овде наврате током лета. Пре скоро четири деценије из учионица је изашао и последњи ученик - а , тек од недавно, уместо школских клупа, овде су витрине са експонатима који говоре о прошлим временима - када је ово банатско сеоце било место окупљања белоцркванских Чеха.

У њему је сада Етно музеј. Поставку чине предмети из домова староседелаца.

"Чеси воле да кажу да су Чеси и да говоре чешки, бар они који су у прилици. Мешани бракови, друштво у коме се налазе, утицало је на то да се све мање користи чешки језик", каже Јарослав Боднар, Национални савет чешке националне мањине.

Чешки језик са елементима националне културе изучава се у Банату, мада је сеоских школа је све мање. У овом месту некада је живело око седам стотина Чеха, а данас их је четрдесет. Током зиме, још мање.

"Мислим да је култура и успела да задржи тај чески идентитет до сада, који би био значајни пољуљан тиме што је престало образовање", каже  Јарослав Боднар, Национални савет чешке националне мањине.

У Србији живи мање од две хиљаде Чеха. Асимилација и одлазак у матицу учинили су да се број мешатана у последње три деценије преполови.

"У суседној Румунији, колико знамо, Чеси су чим је Румунија приступила Европској Унији, махом отишли и сад су то иста таква села и овде. И онда се и овде и ми сада суочавамо са истим тим проблемом", каже  Даворин Шкорњичка, Национални савет чешке националне мањине.

У суседној Крушчици, на рубу белоцркванске општине, школе су пуне. Чеси се окупљају у "Чешкој Беседи" и цркви светог Вацлава, на службама и дружењима.

"За те велике празнике, за Божић, за Ускрс, за Заветину је тако. На те велике празнике пуна је црква", каже Барбара Хана, из Крушчице.

Бела Црква има наслеђено право коришћења чешког језика. Једина је општина у Србији у којој је чешки језик у службеној употреби. Осим у Банату, Чеха има и на Југу Србија, а бројна је и мањинска заједница у Шумадији.