Социјално предузетништво у Србији још увек у повоју

Једино социјално предузеће у Чачку бави се гравирањем спортских пехара и медаља и дигиталном штампом. Пре петнаестак година Владан Петковић најпре је у оквиру удружења параплегичара радио овај посао, а 2005. године основао и предузеће. Сви шест запослених су лица са инвалидитетом. Успевају да опстану на тржишту, а имају и одређене субвенције државе.

"Најважније што је то међуљудски однос. Што смо ето ми и кроз удружење и кроз предузеће и клубове и кроз сарадњу јер без тих међуљудских односа, разумевања, пожртвовања нема ништа. И тако да је то један ето наш мото који нас држи. Верујте да је нама сваки дан кад дођемо овде овај испуњен и долазимо ето са радошћу", каже Владан Петковић, "Пехар ап", Чачак.

Готово ниједно удружење грађана у Чачку последњих година није прерасло у социјално предузеће. Градска управа не помаже директно оснивање таквих предузећа. Ипак како наглашавају у локалном савету за запошљавање предност при додели подстицајних средстава управо имају теже запошљива лица која најћешће и оснивају социјална предезећа.

"Ми ћемо већ у плану за 2018. годину покушати да на неки начин да ту скалу подстицајних средстава повећамо како би на тај начин мотивисали управо људе из тих маргинализованих група да се више одлучују да више оснивају та социјална предузећа", каже Мирјана Ђоковић, председник локалног Савета за запошљавање.

"Оно где ми помажемо то је у консултантским услугама као и добијању информација о томе где се могу добити одређени микро кредити који су неопходни за пословање оваквих предузећа. Међутим докле год не ступи на снагу Закон о социјалном предузетништву, односно о социјалним предузећима не можемо очекивати велику експанзију отварања оваквих предузећа нити да нам она буду разлог за упошљивост мање или теже упошљивих категорија", каже Горана Танасковић, Регионална привредна комора Краљево, РЈ Чачак.

Око 1.200 социјалних предузећа у Србији запошљава око 10.000 људи, а ангажовано је око 20 хиљада волонтера подаци су Републичког завода за статистику. Више од половине чине задруге, а често су то и породична предузећа. Све је то још увек далеко од просека у земљама Европске уније где је свако четврто новоосновано предузеће са префиксом социјално.