Ручно шије јоргане дуже од пола века

Када се давне 1961. године доселила у Нове Козарце из околине Мркоњић Града Милка Радуловић је веома брзо од једне мештанке научила да шије јоргане. Већ наредне године удала се у Руском Селу и тамо кренула са шивењем јоргана за комшије, а касније и за друге.

Углавном, до данас их је израдила више од хиљаду. Неки су стигли чак и до Америке. Милка каже да је јоргане јефтино наплаћивала, тек да би се нашао још који динар у кући.

"А, исплати се, како не исплати. Да ми није било јоргана не бих могла дјецу ишколовати. Муж  Здравко је радио, али једна плата није била довољна", додаје Милка.

Да би се израдио један јорган потребно је много стрпљења, каже Милка. Ако се прави од вуне, важно је да се она добро опере. Платна су се куповала у Румунији, а касније у Кикинди. Њени јоргани се не цепају лако, тако да могу потрајати и педесет година.

Кад се израђује јорган потребно је прво поставити конструкцију и раширити платно.

"Онда ставим вуну, преко ње друго платно, исцртам, па сједим и шијем. За један јорган потребно ми је око шест сати", сматра Милка.

Иако има близу 80 година Милка Радуловић је изузетно витална и не посећује лекаре. Поред јорганџијског заната, ради и све врсте ручних радова - штрика, плете, хекла и преде вуну на преслици коју је донела из родног краја. У њеној колекцији су и уникатно израђене крпаре, чарапе, столњаци и навлаке за јастуке.

Милка је једна од ретких чије златне руке чувају од заборава дражесне делиће  старих времена, а, пре свега, јорганџијски занат који полако, али сигурно изумире.