Затвара се последњи избеглички центар у Панчеву

Босиљка Јаковљевић већ 27 година са мужем живи у Колективном центру. Каже да су се много мучили и да су најлепше године свог живота овде провели, али да никад неће заборавити солидарност људи, који и то мало што су имали увек су међу собом делили, а на почетку их је овде било 380.

"Нису се задржавали пуно, ту је било лепо, људи су много радили, имали смо своје пластенике и сви смо били као једна породица и овај Центар смо доживаљавали као своју кућу. Свако је гледао да збрине своју породицу и како би се ко снашао одлазио је даље", каже Босиљка Јаковљевић, корисница Колективног центра.

Звонко Уламовић је са Косова у Панчево дошао 2003. године са троје деце и ускоро ће се преселити у нову монтажну кућу и моћи ће да започне нормалан живот, а боравак у Колективном центру ће заувек памтити.

"Нама је овај Центар ипак послужио да збринемо децу када смо остали бег игде ичега.Овде ми је прошла скоро трећина живота и ми знамо како нам је било, али све што прође се и заборави, а ми гледамо само напред и идемо даље,биће ваљда и нама боље", каже Звонко Уламовић, корисник Колективног центра.

Комесаријат за избеглице преко панчевачког Црвеног крста и Данског савета за избеглице од 1992.године на разне начине помаже породицама које су у Колективном центру.

"Од самог смештаја и свих комуналија, струја, грејање, гас, вода и све остало им је плаћено, обезбеђен им је и један кувани оброк и сухомеснати производи,као и средства за хигијену која им достављамо једном месечно сходно броју људи који ту бораве", каже Ђура Бугарски, секретар Црвеног крста Панчево.

Кроз избеглички центар у Панчеву за 25 година прошло је више од хиљаду и по људи. Остало их је још 22. који ће до краја године започети нови живот у свом дому и ова оронула зграда ће тад моћи коначно и да се затвори и преуреди у нешто много лепше.