Грађански активизам, пецање на коловозу и споменик дијазепаму

Анонимни активисти из Ниша протеклих месеци пецали су у рупама на коловозу, садили цвеће, славили рођендан недовршеним грађевинским радовима.

"Имам осећај да су грађани беспомоћни, да су на неки начин и сами криви, јер су пасивни, а ми желимо да их охрабримо", каже један од њих.

Ајкуле у Скопљу пре две године део су противљења грађана, како кажу, естетски неприхватљивог уређења македонске престонице. Све њихове акције од ајкула до споменика дијазепаму као најконзумиранијем леку представљају уметнички перформанс.

Према речима Ђорђа Јовановића, активисте из Македоније, важно је да то буде неки уметнички објекат који комуницира на другачији начин него класични уметнички рад.

"Акције су допринеле да се грађани бар мало ослободе страха и ћутања", сматра Александра Бубешка, медијски експерт, "што је био највећи проблем претходних година."

Никола Писарев, лидер уметничке гериле, каже да ако нешто критикујете не значи да сте политички противник иако је цео јавни простор део политике:

"Ако узмете да су рупе на улицама део политике, да је ђубре део политике, да је загађен ваздух део политике, онда је све то део политике, јер човек је политичко биће."

Македонски медијски стручњаци кажу да је важна искрена идеја а да је интернет у данашње време од велике помоћи.

"Уз интернет свакако брже може да се комуницира са грађанима, али је, с друге стране, теже јер ће свака акција пропасти уколико није до краја искрена", тврди медијски експерт Никола Спасов.

Сада релативно бесплатно може да се стигне до већег броја људи, каже Небојша Гелевски, графички дизајнер, није неопходно да се штампају постери и леци.

Грађански активизам у региону, очигледно, добија другачији облик, али је циљ исти реакција друштва.