Жупске пољане - благо које нестаје?

Питоме жупске брежуљке окружене снежним врховима Копаоника, Жељина и Гоча јесен обоји најлепшим бојама. Међу бујним чокотима са којих су тек обрани најслађи плодови - трагови некадашњег живота.

Пољане - Црвена јабука, Крушевица, Покрп, Дренча, Ракља - насеља у којима су мештани планинских села боравили у време када се виноград копао, лоза резала или прскала, славила берба и правило вино.

"Свака пољанска кућа обавезно је имала подрум, што је била основа те куће, а ко је био имућнијег стања он је правио и смештај, сиромашнији су спавали са стоком", објашњава Иван Брборић - директор Завичајног музеја Жупе. "Насеља су била збијеног типа. То су била дивна насеља српске архитектуре."

Током зиме у пољанама су остајале пуне бачве и чувари подрума.

"Могао је само да се чује фазан или зец, нико више, птице", прича Братислав Ракићевић из Веље Главе, "а вино воли и хоће мирноћу да би било стабилно. Подруми су рађени - старинска градња. Пола метра зид. Лети, зими не мења се температуре уопште."

Савременији начин живота, учинио је своје. Потреба за боравком у сезонским насељима је престала. Она која нису урбанизована, нестају. Лукаревина која је под заштитом државе последњи пут је реконструисана пре три деценије.

Ако кров пропадне кућа ће нестати, упозорава Ракићевић:

"Али пошто је под заштитом државе, држава не да да ту мењамо ништа, мора све да буде као што је било некада. Пошто је на нашој кући ћерамида тешко је да се набави и ми не знамо шта да радимо даље."

"Чине се последњи трзаји да се спаси што се спасити може", каже Иван Брборић. "Имаћемо једну велику изложбу у највећим српским музејима Жупске пољане, благо које нестаје да упутимо апел свим надлежним институцијама да бар нешто од ових пољана што још постоји буде сачувано."

А остало је заиста још веома мало - само трагови непроцењиве културне баштине жупског краја који полако нестају.