Радници и избеглице у колективном центру без струје

Колективни центар у Раљи, у близини Смедерева, затворен је 2015. године, када је из тог кампа пресељено 45 породица у ново насеље у Малој Крсни. Међутим, у Колективном центру је остало више од 30 породица биших радника фабрика које више не постоје.

Невреме у суботу, оборило је високо напонску бандеру у дворишту Железаре, која доводи струју у насеље, некадашњи Колективни центар. Од тада, житељи немају струје, деца пишу домаће задатке уз свећу, а оброке спремају у дворишту крај ватре.

"Сад су нас искључили, па су нас прикључили Железари", каже Радомир Димитријевић, бивши радник "Жеграпа", "од суботе немамо струју, у Железари је пала бандера нека, а сад се не зна ко ће то да поправи, ни чије то, ни шта је."

Због посла у Железари дошли су у Смедерево 70-их година прошлог века. Њихове фабрике биле су трећа лица - извођачи радова у тадашњем Сартиду. Иако привремено смештени у бараке, са обећањем да ће добити станове и куће, бивши радници Трудбеника и Жеграпа и даље су ту.

"Овде када смо дошли, ми смо плаћали струју, ту је секретар, директор који је био код нас овде, он је узимао читао спискове, читао сатове", каже Радован Мијушковић, бивши радник "Трудбеника", "унутра сви имамо постављене сатове, и читају бројеве, потрошену струју и онда се преко платног списка одбивала струја."

Међутим, у процесима приватизације и стечаја ових, некада гиганата грађевинске индустрије, највише су страдали управо радници. Нису од тада плаћали стују, али не својом вољом.

"Кажу не можете плаћати ни воду ни струју, јер земљиште није ваше. Ја сам рекао директору ЕПС-а пре десетак година", прича Радомир Димитријевић, радник некадашњег "Жеграпа". "Господине директоре, ја хоћу да плаћам стују, ал' ви ми не дозвољавате и на томе остало."

Прекид струје погодио је и избегличке породице које и даље живе у насељу и немају где. Град Смедерево имао је уговор са Комесаријатом за избеглице и миграције о смештају породица из Колективног центра.

"Оне избегличке породице које и даље, и после затварања колективног тамо живе могу да конкуришу за неко од стамбених решења које ми нудимо, а то су да им се изгради монтажна кућа, да им се купи сеоска кућа са окућницом, додели пакет грађевинског материјала или стан у закуп са могућношћу откупа после шест месеци од усељења", објаснила је Светлана Палић, Комесаријат за избеглице и миграције.

У Колективном центру, који званично више не постоји, живи 35 породица које су предуго ту да би се вратили у крајеве одакле су дошли, тамо немају чему а одавде немају где.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

среда, 24. април 2024.
10° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво