Три генерације пекара из Сталаћа

Сталаћ више није важно железничко чвориште као некад. Перони су празни, продавнице и кафане у центру места затворене, и све је више напуштених кућа и станова. О бољем и богатијем животу, али и рецепту за опстанак, сведочи пекара крај станице која је један од симбола Сталаћа.

Некада се на бурек из Крушевца после вечерњег изласка ишло у Сталаћ. У пекари крај железничке станице продавало се и по 100 тепсија, јер је било много путника који су чекали свој возни ред.

"У Сталаћ сам дошо 1978. године. Први хлеб овде сам умесио 13. маја онда је био Дан милиције, па све до дан данас. Било је и лепо време и лепих дана, па је било и тешко, јер наш посао је доста тежак", каже Фејза Демирај.

"Када је дошао Фејза је са женом и троје деце живео као подстанар. У изнајмљеној бараци радили су заједно по целу ноћ. Ложили, месили, продавали. Ништа нисмо имали. Онда смо радом све ово стекли. Трудили смо се за децу".

Стекли су кажу довољно, а радо су и делили са другима.Помагали су школу, фудбалски клуб.

"Јако су фини људи и добронамерни су сваком да помогну и у добровољне сврхе за манастир", каже Босиљка Игњатовић, комшиница.

Стопама својих родитеља кренули су и наследници.

"Учио сам од оца, отац је основао фирму 1978. године и ја сам са своје 23 почео да радим и знао сам да ћу да будем пекар и нисам се покајао. Ми породично то радимо па зато и успевамо", каже Сафет Демирај, син.

У породични посао који се развио, унапредио и проширио у суседном Ћићевцу и Варварину укључене су и сестре Силвана и Нађа као и њихова деца.

"Јесте било тешко, родитељи су се доста мучили стварно, сад је то све модернизовано и много лакше. Нису плате мале, али људи лакше им је да седе него да раде и да се жале на услове", каже Силвана Максимовић, ћерка.

"Рано је у три сата устаје, мана је што не могу да излазим нон - стоп, али предност је што имам обавезу неку и битно је да има посла", каже Емир Демирај, унук.

У свему што ради Емир има подршку деде који је поносан на своје наследнике.

"Иза мене имам три генерације, а испред мене још две, тако да они продужавају. Срећан сам. Успео сам у нечему, бар да имају подлогу да крену да раде, да се не муче као ја кад сам дошао овде", каже Фејза Демирај.

А од тада су већ прошле четири деценије. Мала зантаска радња прерасла је у озбиљну породичну фирму са двадесетак запослених чије је седиште и даље у Сталаћу.

rts.krusevac@rts.rs
+381 37 438 707

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.