Утврђење из бакарног доба у Десићу

Локалитет Шанчина добро је сакривен у церској шуми. Око 500 м од пута, преко речице Врбовице, парлошког потока и уских стаза, до њега стижу само најупорнији. Прву сонду, 1967. године, отворио је Миливоје Васиљевић. Пола века касније, археолози су се поново вратили на бедем, окружен дубоким шанцем.

"Установили смо да објекат потиче из бакарног доба, то је време између 4000. и 3500. године пре н. е.", објашњава археолог Момир Церовић. "Објекат је значајно утврђен и очигледно је за ту праисторијску заједницу био од посебног значаја."

Испод земље и векова, археолози су открили слој дрвене архитектуре. Иако је објекат настао пре 6.000 година, и даље су видљиви остаци такозваног зидног лепа, стубова, прућа и преплета повезаних блатом и плевом, трагови пожара и отисци прстију на керамици.

"Празнимо јаму на дубини од 5,6 метара", каже Миленко Живановић. "Пронашли смо доста керамике и зидног лепа, и идемо даље, копамо до краја."

На Шанчинама у Десићу отворене су три археолошке сонде. У свакој од њих, пронађени су остаци праисторијске архитектуре. Знањем и искуством, лопатама, ашовима, метлицама, пинцетама, археолози покушавају да открију тајну објекта који је изграђен каменим и коштаним алатом.

"Има претпоставки да то могу бити и неке најпримитивније праисторијске опсерваторије", наводи Церовић. "Људи су у то време, у праисторији, много више зависили од природе, и просто су морали да живе у много већем сагласју са природом него што ми данас живимо."

За истраживања у Десићу, Министарство културе и информисања издвојило је 700.000 динара. Археолози се надају да ће финансијску помоћ, добити и од града Шапца, да би, због важности локалитета, ове јесени, завршили ископавање.