Кућни музеј резача за оловке

Захваљујући свом оцу Владимир никада у школу није отишао без резача,а имао је проблем који да одабере јер је увек имао велики избор. Томислав их је скупљао на разним местима, а не тако ретко одлазио је и у иностранство да би купио неки који нема. Тако је настала и ова велика колекција металних, пластичних и дрвених резача:

"Одлазио сам деведесетих година у иностранство као и многи по јефтиније намирнице, али увек сам доносио више резача", каже Томислав. "Често сам се и враћао само са њима, без намирница."

Томе се највише радовао син Владимир који је са другарима уживао у сваком новом резању оловке, јер је добијао резаче разних облика:

"Сваког дана сам мењао резаче и по два комада сам носио у школу, тако да су ме деца чекала испред учионице да би видела који сам резач донео и са којим ћемо тог дана резати оловке. Омиљени резач ми је ова Ајфелова кула који сам донео кад сам био на турниру у Француској."

Иако се резачи у данашње време све мање користе, јер деца не користе као некад графитне обичне оловке за писање, Видојевићи ће и даље уживати у свом хобију, јер су већ много у њега уложили.

"Нисам никад правио неку рачуницу, а то није ни битно", наглашава Томислав. "Важно је то задовољство и радост коју сам приуштио свом сину када је био мали, а сад ће и унук моћи да ужива у шаренилу и то ми је сад нови мотив да наставим да их скупљам."

Унук Страхиња не мора да брине чиме ће оштрити оловке, али за неколико година неће му бити лако да изабере свој омиљени резач.