Лондон заменили мирним животом подно Маљена

Мелиса је рођена у Лондону, а Зоран у Београду. Пре три деценије животни путеви укрстили су им се у британској престоници, али су пре две године одлучили да побегну од урбаног живота. Доселили су се у Тометино Поље, а викендица је постала њихов стални дом.

"Били смо спремни за промене, нову авантуру. Деца су одрасла, једна је на Универзитету, друга ћерка је завршила студије и они су сада посвећени својим животима. Тако да смо имали слободу да урадимо нешто за себе. Досадио нам је посао да радимо напорно, да радите за неког другог, па чак и посао који волите, заиста волите после тридесет година досади", каже Мелиса Ђукић.

Зоран је имао сопствени бизнис, због чега је имао стресни живот. Живот у планини недалеко од Дивчибара препородио га је.

"Ми устанемо овде ујутру и онда много хобија имамо. Ево показаћу вам овде, шест седам врста ракија правимо, правимо вино, она има разбој и преко зиме највише то ради. И прави шест седам врста џемова, сокова, ајвари, све оно што се овде ради, паприке", каже Зоран Ђукић.

Деци је била чудна одлука родитеља да се преселе у Србију, пре него што су стекли услов за пензију.

"Али воле, долазе овде, знају српски. Иако сам ја цео живот причао енглески са својом супругом и са њима. Они су од бабе и деде научили српски, долазиле су овде и воле увек да дођу, скијање никад не заобилазе. На Копаонику су биле двадесет пута", каже Зоран Ђукић.

Стара дрвена кућа је летњиковац, а зиму проводе у новијем здању. С обзиром да неће остварити право на пензију у Великој Британији, одлучили су да зараде бавећи се и сеоским туризмом у Србији.

Жеља им је да на тај начин оживе и друга домаћинства у Тометином Пољу, али пре свега да уживају у животу бавећи се хобијима на селу, без којих су морали да живе деценијама у граду.