Ратни ветеран коначно у свом дому

По повратку са ратног попришта на Кошарама 1999. године, где је преживео пакао, Милош Јовановић се надао да га у родном селу очекују бољи дани. Међутим, сиромаштво и беда у којој је живео 18 година погоршали су већ тешко здравствено стање ратног ветрана. 

"Данас је ово велики дан за мене, за мајку за породицу Јовановић", каже Милош. "Видели сте у каквим условима живимо, кад су зиме кућа прокишњава, били смо без купатила."

Трошну кућу од блата добили су на коришћење од ујака када су се Милошеви родитељи растали. Надничио је у селу све док га снага, због болести, није издала. Живели су од мајчине пензије од 13.000 динара, што није било довољно за њено лечење од карцинома.

Милошева сестра Марина каже да је кућа много стара и да не би преживели ову годину.

За овог српског јунака јавност је сазнала захваљујући новопазарском добротвору Хиду Муратовићу, који је преко друштвених мрежа организовао акцију помоћи.

"Цела Србија је скочила и сви су подржали ову акцију", истиче Муратовић. "Увек кажем - има ко бележи добра дела. То је валута која нема цену. Милош је био војник на Кошарама. Ја увек кажем, могао је и мој син да буде са њим тамо."

Након његове акције, Војска је Милошу омогућила лечење на најбољим клиникама у Србији и његове болести су саниране. Обезбеђена му је и социјална помоћ, а ускоро би требало да добије и инвалидску пензију.

Град Нови Пазар пробио је пут до Милошеве куће у забитом селу подно Голије, како би се грађевински материјал могао допремити теретним возилима.