Крива Река, малина чува село од нестанка

Пут до најудаљенијег бруског села води кроз непрегледна пространства шума и ливада. Високо у планини некада се добро живело од производње кромпира.

"Ја сам сејао седам, осам до 10 хектара кромпира. Да ми је једно време било тих кромпира да продајем ја бих питао пошто је Брус. А сада ништа", каже мештанин Раденко Лазаревић.

Засаде кромпира крајем прошлог века замениле су плантаже малине.

"Почели су млади да остају због те малине, али како ствари стоје и то ће да оде", напомиње Марко Дубовац, истичући да су услови живота тешки.

"Лети па и некако, а зими доста тешко јер ти путеви не стигну да се очисте и ако се очисте ветар преко ноћи завеје и деси се да по 15 дана не буду очишћени", додаје Дубовац.

Многи су због тога напустили родно место. За разлику од њих сестра Цеца је дошла пре 30 година и остала.

Медицинска сестра Светлана Новчић каже да воли Криву Реку.

"Драго ми је да могу да се нађем тим људима. Има овде 30 засеока који су далеко од амбуланте најмање шест километара и више", додаје Новчићева.

Истиче да кад дође зима иде се пешице по сметовима. "Сваки четврти становник има више од 65 година. Деце има, школа још увек ради. Роди се по четворо, по троје и то је довољно," наводи Новчићева.

"У школи нас сада има без осмака, око 20", наводи Сања Дубовац.

И ако су венчања и крштења све ређа Криворечани су решили да обнове своју богомољу.

"Идуће године је заправо 400 година од како је направљена та црква, према неким изворима, верујем да су тачни, а 75 година је ове године од страдања Криве Реке", каже новинар хроничар бруског краја Горан Минић.

Црква Светог Петра и Павла и поред свега остала је симбол постојаности и мукотрпног живота на обронцима ћудљиве планине.