Особе са Дауновим синдромом све теже до помоћи

За мајку Данијелу са Дауновим синдромом и великим оштећењем слуха, о којој се брине заједно са оцем, Милица је очекивала да ће остварити право на туђу негу и помоћ и накнаду за телесно оштећење. Али је њен захтев и по други пут одбијен.

"Особе са Дауновим синдромом не могу самостално да обављају делатности, не могу без подршке другог да се крећу, а наводи се и велико оштећење слуха", наводи Милица Трандафиловић. "Добили смо негативан одговор од комисије, имам право на жалбу и жаллићу се."

У нишком Удружењу за помоћ особама са Дауновим синдромом кажу да тек 3 до 5 одсто чланова Удружења остварује право на прву категорију туђе неге и помоћи, седамдесетак процената добија мање, а тридесет одсто не добија никакву помоћ.

То зависи од процене лекарске комисије, објашњава Лелица Богдановић из Удружења за помоћ особама са Дауновим синдромом Ниш:

"Не постоји закон по коме морају да дају деци прву категорију туђе неге и помоћи, а по суду родитеља, биолошке породице, требало би свако дете по рођењу да добије прву категорију туђе неге и помоћи."

Трандафиловићи из Суповца код Ниша бориће се да остваре ово право, јер ни Милица ни њен отац немају стално запослење, а са затварањем штампарије "Вук Караџић" која је запошљавала особе са инвалидитетом, без запослења је остала и мајка Данијела.

"Значило би нам много, јер једини извор прихода је сада њена инвалидска пензија коју је добила априла ове године, а до тада није", каже Милица Трандафиловић. "Од тога живимо све троје, и отац и мајка, и максимално се трудимо око ње и залажемо."

У нишким инвалидским удружењима кажу да, сем туђе неге и помоћи, која износи максимално 27 хиљада динара, тешко се остварујеу и друга права, попут бесплатног превоза за пратиоце особа са инвалидитетом.