Подстицајне мере за калемарску производњу

Из неколкико пољопривредних задруга трстеничког краја пре три деценије, извоз на тржиште Совјетског Савеза био је 50 милиона лозних калемова. Пласман је, у међувремену смањен пет пута, али се и даље извози. Поред Русије, ту је и тржиште Македоније, Босне и Херцеговине и Црне Горе.

"Ово је највећи део прпоришта у Србији. На овој парцели од десетак хектара налази се 1.100.000 садница које треба одржавати. Свакодневно 10 до 15 радника овде раде", каже Бојан Ђурђевић, село Маскаре.

Влада Републике Србије донела је правилник о подстицајима за производњу садног материјала који је данас промовисан у трстеничкој општини.

"Конкретно, ми произвођачи лозних калемова нисмо имали субвенције до сада. Ово је, колико ја знам, први покушај и надам се успешан", каже Миле Ивановић, "Вино калем" Велика Дренова.

"Мени лично ове субвенције одговарају, мом предузећу. Уклапам се у лимит од 500.000. ништа ме не ограничава", каже Мијодраг Милићевић, калемар из Страгара.

Годишње се у трстеничком крају произведе 12 милиона лозних калемова. Заједно са воћним садницама, западноморавски калемари зараде годишње око 20 милиона евра.

"85 одсто робе која се производи на овом простору иде ка извозу. Било да је у питању Источна Европа или неко друго тржиште. Наша идеја је, све оно што је извозно орјентисано да додатно подстичемо", каже Бранислав Недимовић, министар пољопривреде.

"Наша општина је лидер у производњи расадничарског материјала, лозног и воћног калема, што значи да ће општина Трстеник и Расински округ имати највише користи и бенефите од овог новог правилника", каже Александар Ћирић, председник општине Трстеник.

Захваљујући подстицајним средствима од око милион евра, за преко две стотине пољопривредних газдинстава, трстенички калемари прошириће производњу а многи млади остаће да раде у својим селима.

rts.krusevac@rts.rs
+381 37 438 707