Осми пут у истом строју

Иако се већина зарекла да неће крочити на билећки крас, управо због напора који су савладали, ипак се код многих јавила носталгија, па су дружења на Фејсбуку настављена у реалности и трају већ осам година.

У истом строју и ове године допутовали су из свих делова Југославије бивши питомци, данас резервни официри. Дружења су прилика да се подсете обуке, другова, анегдота и свега онога што је красило елитну школу у коју су упућивани пробрани.

О рату се не разговара, јер свако има право на своје мишљење, али су економска криза и живот незаобилазне теме, али не у толиком обиму колико подсећање на занимљиве ситуације из обуке, посебно комичне. Причало се дуго након времена предвиђеног за повечерје, када се некад у спаваонама не би чула ни мува.

Спаваонице нису као некад, нагриза их време, јер је данас у касарни "Билећки борци" стациониран батаљон, док су некада била два питомачка батаљона, школска чета и бројне старешине.

Након постројавања на писти питомци су дефиловали и кроз град, певајући "Билећанку", што је многим мештанима измамило сузе, подсетивши их на дане када је градић врвео од младића из целе Југославије.

Данас се, кажу, радују сваком сусрету бивших питомаца, јер град у који се млади не враћају, када једном оду, сада оживи средином јуна. Због тога су Билећани организовали и привредни сајам за "Билећанце", како су звали питомце. Од пршуте, сира, вина, меда, рукотворина до камена, који су питомци проклињали док су га газили. Сада су имали прилике да виде да осим за напоран марш, може послужити и у декоративне сврхе у грађевинарству.

Међу питомцима који сваке године долазе на дружење у Билећу данас је много успешних привредника, политичара, људи свих занимања и професија. Кажу да успех дугују тој "школи живота", где су се научили реду, раду и дисциплини и схватили да се труд, упркос напору, увек исплати.

Наредно дружење, у јуну идуће године, већ је договорено, сваке године међу питомцима има и оних који у Билећу допутују са потомцима. На тај начин покушавају да се успоставе нови мостови пријатељства и другарства и да дружење прерасте у традицију која ће трајати и када нестану питомци.

Дух пријатељства, толеранције свакако је надживео школу која је престала са радом 1992. године, али су позитивне вредности надјачале и потиснуле сва непријатељства.