Ретки произвођачи хељде у нишком крају

Не наилази се често у нишком крају на производјача хељде. Ипак, Драган Јовановић из Лесковика одважио се и пре три године први пут овом културом засејао тридесетак ари, док је ове године стигао до два хектара.

"Информисао сам се на интернету и видео да је то корисна биљка, лековита, и пробао. Нема регулисаног тржишта за ову производњу, потражња је у мањим количинама, али мало по мало и иде", каже Драган Јовановић, Лесковик.

Обавезе око ове производње су и на другим члановима породице, али им, кажу, не пада тешко.

"То је нешто што је здраво, а треба се здраво хранити и нећу се никада кајати због тога, а ни моја породица вероватно. Наша деца су већ у томе, помажу у свему, и надам се да виде неку будућност у овоме и они", каже Драгана Јовановић.

Већина пољопривредника овог краја чека ипак утабан пут и сигурно тржиште пре него што крену у производњу хељде којој је иначе цена добра, а овај брдовит терен погодује и не тражи превише плодну земљу. У међувремену, доста их о томе размишља све озбиљније.

"Разлог за је тај што рачунамо на већу добит, а разлог против - можда пласман који треба обезбедити у догледно време", каже Братислав Стевановић, Рујник.

А рачуница управо указује на исплативост овакве производње.

"У односу на пшеницу, са приносом од једне тоне по хектару хељде, на тој истој њиви требало би 8т пшенице да би финансијски ефекат био исти. С тим што хељда нема прскања, пестицида", каже Драган Јовановић. 

Колико је хељда исплативија јасно је када се зна да поменутих осам тона по хектару произвођачи пшенице на овим просторима тешко достижу, док принос хељде који је укалкулисао, наш домаћин премашује за осамдесет одсто.

rts.nis@rts.rs
+381 18 236 588