У Лозници се воденични точак и даље окреће

На исти начин на који се окретао пре више од 200 година, воденични точак окреће се и данас. Већ седам година, у поточари под заштитом Завода за споменике културе, кукуруз, пшеницу, хељду и раж, меље Предраг - некада радник у хемијској индустрији, а данас прозвођач здраве хране.

"Пошто сам увидео да то иде, ја сам почео сејати мало више кукурза, нашао сам воденицу коју сам изнајмио, касније купио у своје власништво. Требало је мало времена да дођу муштерије тако и хвала богу то је све лепо крунуло, иде, задовљан ја и муштерије", каже Предраг Станковић, воденичар.

Воденица на Штири, од центра града удаљена је петнестак минута хода. Муштерије, кажу, по брашно овде долазе и због квалитета, али и због подсећања на оно што је било некад.

"Каква је проја од овог брашна, а каква од оног из продавнице? Много боља, много боља, проја, онда оно што жене праве цицвару, па то не можеш да упоредиш, чисто слади", каже Милутин Влајковић.

Мештани кажу, унутар воденице, вероватно вековима ништа није мењано, осим воденичара.

"Остала је иста, какву сам је ја запамтио таква је, јер видите ништа није мењано. А мени је 82. година", каже Радован Којић.

 У Станковића воденици, снагом воде, у два коша, истовремено се меље по
 200 килограма кукуруза.

"То ја мељем скоро цео дан, је л то иде полако. А ово сад, та комерцијала где су ови електрични млинови то самеље се за сат времена ја мислим негде сигурно 200 килограма", каже Предраг Станковић, воденичар.

Од производње брашна, Предраг, додаје, може да се заради, али не може да се живи. Зато са овог посла, одлази на други, у коме је воћар и домаћин.

rts.loznica@rts.rs
+381 15 891 669