Посао не бира ни место ни време

Сваког јутра, па и оних дана када је температура била минус 20, Горан је отварао своју малу уличну продавницу. Да би из аутомобила изнео гардеробу и поставио је на тезгу, потребно му је најмање два сата.

Ни хладноће, али ни вредноће, каже, није му недостајало ових дана. Радити се мора, а посао не бира ми место ни време.

"Загревам се тако што се обучем добро, имам вунене гаће на себи, имам вунене чарапе, имам вунени џемпер, шубару, рукавице. Мало чаја, некад мало куваног вина и онда сам спреман за рад", каже Горан Гаврић.

Иако вунена гардероба више није у моди, Лозничани кажу, ништа не може да загреје као вунене чарапе и вунени прслук. На Горанову тезгу, свраћају и купци, али и они, који долазе само по идеју.

"Ја радим сама, штрикам чарапе, ове зепе, прслуке, џемпер", каже Снежана Тадић.

"Кад сам кући рецимо то су нормално чарапе, тренерке, прслуци, јакна. Кад идем у град онда још топлије, добра обућа", каже Миланка Пуцаревић.

Код Горана се може купити гардероба за све узрасте, од величина за бебе, па до оних намењиних високима и крупнијима. Осим тога, продају се и санке, варјаче, ћилими и опанци. Све што се налази на његовој тезги, ручни је рад.

"Највише се купују зепе, капе, чарапе, понеке рукавице, евентуално прслук или џемпер. Како иде продаја? Па сад по овој зими, и ту и тамо, иде. Што већа зима, више се купује", каже Горан Гаврић.

Горанова породица, овим послом бави се већ скоро пола века. Осим производње вунене гардеробе, баве се и хеклањем и везом.

rts.loznica@rts.rs
+381 15 891 669