Голубачка тврђава отворена за посетиоце

После Келта, Римљана, Срба, Турака и Угара, у подграђе Голубачке тврђаве стигли су туристи. Археолошки парк "Тврђава Голубачки град" са Визиторским центром, презентационом салом и кафетеријом, отворен је од првог октобра и до сада је примио више од 2.500 радозналаца.

Посетиоци могу да обиђу римску кућу из трећег и турски хамам из петнаестог века, задужбину Хоџе Махмет паше, освајача Голубачке тврђаве.

Шетња кроз комплекс Голубачке тврђаве је шетња кроз време, јер су археолози на овом простору пронашли остатке пет цивилизација. Од краја бронзаног доба 1.000 година пре нове ере, па све до почетка 19. века.

Због грађевинских радова и недовршених археолошких ископавања, унутрашњост Голубачке тврђаве посетиоци неће моћи да виде до краја 2017. године. Сада се реконструишу кула три и шешир кула, као и палата у којој су одседали властелини.

"Последње и најинтересантније од археологије што се радило у тврђави је главна капија, где је констатовано неколико газа коришћења саме капије, од најмлађе турске до средњевековне са откривеном главном малтерном комуникацијом", објашњава Жељка Миленковић, археолог Друштва "Тврђава Голубачки град".

Недавно је постављен и пристан који ће од следеће године у Голубачку тврђаву доводити и туристе са Дунава.

Искра Максимовић, директор Друштва "Тврђава Голубачки град", каже да су већ започели процедуру неопходну за пристајање бродова.

"Пристан би могао да прихвати крузере. Треба да се реши посебна процедура, јер мора да буде гранични прелаз и царина. А што се тиче домаћих бродова, то ће бити регулисано у складу са законом о домаћем саобраћају", каже она.

Тренутно Тврђава Голубачки град има десет запослених, али ће у сезони бити потребно много више радника.

Председник општине Голубац сматра да је то од великог значаја за овај град, јер ће младе људе задржати у овом делу Србије, да живе овде и да стварају своје породице.

За сада се улазнице не наплаћују, само паркинг, 100 динара. Отварање комплекса Голубачка тврђава, ујединило је општину, локалне предузетнике и појединце, који су помогли у његовом опремању.

rts.pozarevac@rts.rs
+381 12 211 466