Најтеже је чекати на туђу помоћ

Предраг и Ненад Марић су близанци, избегли са мајком из Ливна током ратних сукоба деведесетих. Као војници ЈНА били су на ратиштима у Босни и Хрватској, потом и у логору пола године. Преживели су избегличке кампове и пешачења, да би се скрасили у Мачви.

Неко време живели су од наднице, а онда је болест узела маха. Најпре се разболео Ненад. Осим посттраумеског стреса, попустили су нерви и кичма, добио је дијабетес а због операције ноге тешко и хода. Са 43 године неспособан је за рад и нема право на пензију.

"Ми смо јако потрешени, после 20 година активности и рада, сада смо дошли у ситуацију да не можемо да ходамо. Кад изађем на капију мало, кад видим људе који иду са посла, тада ме срце заболи моје. Тешко је кад човек очекује динар од неког да купи лек или кору хлеба", каже Ненад Марић из Рибара.

Сличне проблеме са срцем и нервима  има и Предраг. Сада живе само од по 5.000 дин социјалне помоћи. Толико им треба за лекове. Марићи кажу да су рано стекли радне навике и да им најтеже пада сазнање да их болест спутава да раде.

"Дошло је време да се не може. Баш недавно смо покушали мало да радимо овде, питали смо код комшије, али, не вреди, на жалост", каже Предраг Марић из Рибара.

У међувремену, од мултиплесклерозе разболела се и мајка. Оперисала је кукове и највише новца треба јој за пелене.

"Њих ми је најжалије, ја сам се бар називела, они су млади. Највише нас боли што немамо, не мислим на своје ране и бол, само на њих мислим, они су ми живот", каже Доста Марић из Рибара.

Понекад неко и помогне, кажу Марићи. Последњи пут је бивша комшиница из Гламоча послала нешто новца. Од половине су вратили дуг, а остатак, Ненад је послао својој шестогодишњој девојчици у Рогатицу, која је, како каже, разлог да се и даље бори.

За све оне који желе и могу да помогну:

Број динарског рачуна: 205900102030615648

Ненад Марић, Комерцијална банка Шабац

Број девизног рачуна у истој банци: 9031022489530

rts.sabac@rts.rs
+381 15 353 269