У старопланинским селима више нема ниједне библиотеке

Читало се, кажу, некада у селима. Телевизора је било мало, а библиотеке су биле места окупљања, разоноде, али и вођења озбиљних разговора. Више о пољопривреди, мање о политици.

"Књиге су узимане, стизале су и новине. Све је било. Сад има струја, раније неонска лампа, па се читало на неоснку лампу. Било је добро, узимали смо књиге, читали смо. Било је село весело и народ имало, а сад смо остали старци. Ја сам овде узимао као ђак књиге и читали смо", кажу мештани.

У ретка села, где није било библиотеке, долазио је библиобус.

"Библиобус велики је имао између 7 и 8 хиљада књига, а овај мањи је имао мањи број књига, али су могли да се понесу дијапројектори. Тада су приказивани и филмови", каже Јован Динчић, библиотекар.

Село Височка Ржана, било је административни центар Старе планине. Имало је Дом културе у коме је била смештена библиотека са читаоницом.

"Она је имала између три и по и четири хиљаде књига и простор од седамдесетак квадрата и мало више са 25 читалачких места", каже Јован Динчић, библиотекар.

У селу Дојкинци уместо три или четири хиљаде књига, колико их је било и читаонице, на месту некадашње библотеке, као што може овде да се види, остао само патос, који подсећа да су некада овде ђаци, али и мештани узимали књиге и читали.

А, онда су из ових села почели да исчезавају људи, па су исчезле и библиотеке. Део богатог књижног фонда завршио је у матичнпој библотеци Пирот, а део је рециклиран за неке нове књиге. Људи се не могу рециклирати. Док се сећају причаће, али и речи су овде све тише.

rts.pirot@rts.rs
+381 10 311 910