Како је нестала топионица олова

Руда се довозила из Трепче, а после прераде у топионици АД "Рудар" у Сирчи олово је отпремано у крагујевачку фабрику муниције. Од топионице ја остало мало трагова, највише у сећању мештана и на пожутелим фотографијама.

Михајло Вучетић, 85-годишњи Сирчанин који је топионицу гледао из свог дворишта, показује фотографије, присећајући се како је односио доручак старијем брату који је ту радио, али и како је први пут тада видео сијалицу:

"Чак су долазили људи из Краљева да виде како је то лепо. У Краљеву је само неколико објеката имало струју, а улице су осветљаване фењерима."

У фабрици је радило више од 250 обучених мештана, а инжењери су били из Русије, Словеније, Мађарске и Италије. Радило се у три смене, каже Вучетић:

"Руководство је набавило камион од пет тона, пуне гуме и он је одвозио сваки дан пет тона олова за Крагујевац, за муницију."

Од некадашње топионице олова у Сирчи види се, осим фабрике, и димњак. То је једини део који је остао од тадашње топионице, а то је темељ димњака који се тада налазио под земљом.

Изградњу фабрике средином тридесетих година прошлог века својим утицајем је помогао Драгомир Милановић, касније директор школе. Топиноца је током Другог светског рата престала да ради.

"Тада су Немци бомбардовали топионицу и највише је страдао димњак који је био висине око 50 метара", каже Олег Романов, кустос Народног музеја у Краљеву. "А после Другог светског рата мештани су односили материјал који су уграђивали у своје куће, и дворишта."

"Ми смо покрили један објекат, сазидали смо га од камена од те фабрике и тај цреп до данас служи и још је добар, претрпео је земљотрес", присећа се Вучетић.

Оваква сведочења много ће помоћи намери Народног музеја да сачува траг о постојању ове фабрике. Можда овај писани траг највише ишчекују мештани Сирче, којим ће потврдити да је њихова топионица олова била старија и од оне у Трепчи.

rts.kraljevo@rts.rs