Како је нестала топионица олова

У Сирчи, надомак Краљева, средином тридесетих година прошлог века постојала је топионица олова. Колико је за то доба била модерна потврђује и то што је имала водовод, сопствену централу електричне енергије која је осветљавала и део села, као и лабораторију за пречишћавање метала.

Руда се довозила из Трепче, а после прераде у топионици АД "Рудар" у Сирчи олово је отпремано у крагујевачку фабрику муниције. Од топионице ја остало мало трагова, највише у сећању мештана и на пожутелим фотографијама.

Михајло Вучетић, 85-годишњи Сирчанин који је топионицу гледао из свог дворишта, показује фотографије, присећајући се како је односио доручак старијем брату који је ту радио, али и како је први пут тада видео сијалицу:

"Чак су долазили људи из Краљева да виде како је то лепо. У Краљеву је само неколико објеката имало струју, а улице су осветљаване фењерима."

У фабрици је радило више од 250 обучених мештана, а инжењери су били из Русије, Словеније, Мађарске и Италије. Радило се у три смене, каже Вучетић:

"Руководство је набавило камион од пет тона, пуне гуме и он је одвозио сваки дан пет тона олова за Крагујевац, за муницију."

Од некадашње топионице олова у Сирчи види се, осим фабрике, и димњак. То је једини део који је остао од тадашње топионице, а то је темељ димњака који се тада налазио под земљом.

Изградњу фабрике средином тридесетих година прошлог века својим утицајем је помогао Драгомир Милановић, касније директор школе. Топиноца је током Другог светског рата престала да ради.

"Тада су Немци бомбардовали топионицу и највише је страдао димњак који је био висине око 50 метара", каже Олег Романов, кустос Народног музеја у Краљеву. "А после Другог светског рата мештани су односили материјал који су уграђивали у своје куће, и дворишта."

"Ми смо покрили један објекат, сазидали смо га од камена од те фабрике и тај цреп до данас служи и још је добар, претрпео је земљотрес", присећа се Вучетић.

Оваква сведочења много ће помоћи намери Народног музеја да сачува траг о постојању ове фабрике. Можда овај писани траг највише ишчекују мештани Сирче, којим ће потврдити да је њихова топионица олова била старија и од оне у Трепчи.

rts.kraljevo@rts.rs

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 19. септембар 2024.
15° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи