Нема пролећа да се не изоре куршум из Јаворског рата

Под Јавором је, као и у долини Мораве и Нишаве, Србија повела рат за независност. Пре 140 година, Прва ужичка бригада је кренула на турске шанчеве у Калипољу, пробијајући границу која  је поделила народ и села око Увца и Лима оставила у Османском царству.

Прва битка била је застрашујућа и, за српску војску, трагична. Милета Иванковић из Љепојевића сећа се оного што му је деда причао:

"Ту је толико људи изгинуло, да си могао газити са човека на човека... један до другог су лежали... страшно."

"Генерал Зах, пореклом Чех, није послушао савете својих старешина да крене левом страном Јавора, куда је Карађорђе кренуо, него је кренуо џадом, право на утврђења", објашњава хроничар Драгољуб Гагричић, "и зато је Калипоље велико српско стратиште."

Упркос великим губицима, од Јавора се није одустало. Чемерницу је јунаштвом, са својим саборцима, одбранио мајор Михаило Илић, и на "вратима Србије" утврдио шанчеве, спречавајући контранапад турске војске.

Нема пролећа, а да се из Калипоља не изоре куршум или зрно из Јаворског рата, чији су се јунаци, на челу са мајором Илићем, заувек уселили у народне песме и предања, јер како песник рече: они су више волели НАС него СЕБЕ.

И Иван Иванковић из Љепојевића потврђује да је налази куршуме из Јаворског рата.

Отаџбински ратови од 1876-1878. године су прекретница  у ослобађању Србије од туског ропства и учвршћавању темеља нове државе. Народ Старог Влаха то добро памти - запеваће, за који дан горштаци, засвирати двојнице на Јавору, на Сабору који се овде одржава већ 109 година и слави јунаштво српских ратника са Калипоља.

Још да споменици засијају сјајем какав доликује онима којима су подигнути, знало би се да нису заборављени.

rts.uzice@rts.rs