Да живи село

Диплома Високе пољоприведне школе, Марку Живановићу из Табановића није донела директорску фотељу, али јесте напедак на породичном газдинству. Знање које је стекао током трогодишњих студија, успешно пирмењу у пољопоривредној производњи и тову стоке.

"Од свега што сам научио, највише сам применио у исхрани говеда и свиња, и показало се као веома добро, смањио сам трошкове исхране, а показало се као веома рентабилно", каже Марко Живановић из Табановића.

Да би попут Марка и други млади остали на селу и били успешни, потребно је усавршити образовање и пољопривредну производњу каже академик Драган Шкорић. Спас села види и у доброј аграрној политици и стимулација.

"Суштина је нове технологије за 21. век, с тим што  да буду што више заступљене интензивне производње, пре свега сточарске као носилца развоја села, воћарство, виногради, вино, повртарство у отвореном затвореном простору", каже академик Драган Шкорић, Одбор за село САНУ.

Искуство говори да су високообразовани пољопривредници, обично најбољи произвођачи. У образовању младих, поред теорије, професори кажу, потребно је  више праксе.

"Струка треба да буде оно водеће, ми уводимо велики број часова стручне праксе, тако да је то јако битно, и реформа која се десила у образовању за сада је показала солидне резултате", каже
проф. Вера Милошевић, Високе пољопривредне школе струковних студија Шабац.

"Поред економске стране која је најзначајнија област, да наши агрономи сељаци буду образовани и школовани, јер будућност у образовању и школовању, нове технологије, нова сазнања, могу применити само људи који су школовани", каже проф Раденко Степић, директор Високе пољопривредне школе струковних студија Шабац.

Да би смо имали модерну пољопривредну производњу која може да парира светској, неопходна је реформа образовања.

"Та би реформа морала да се одвија у том правцу тако што би омогућила опстанак људи у селима, то значи, не смеју се укидати сеоске школе ни онда кад се смањи број ђака, јер управо због укидања школа понекад и они последњи који су остали на селу да би какву такву перспективу за своју децу имали, напуштају сеоске средине", каже проф. Милан Митровић, Правни факултет Београд.

На великом броју газдинстава у Србији, производња је традиционална и није се мењала деценијама. Поред примене нових технологија, у заустављању одумирања сала, неопходна је помоћ државе, сагласни су учесници научног скупа у Шапцу.