Пчеларско село Каменово

Да од мале пчеле може бити велике користи мештани Каменова код Петровца на Млави знају одавно. У овом селу подигли су и споменик својој хранитељици. Како и не би кад свака друга кућа има кошнице а годишње се у Каменову произведе више од педесет тона меда.

Један од највећих произвођача је Драган Ђорђевић. Има више од шестсто пчелињих друштава а његова породица се дуже од сто година бави пчеларством.

"Пласман меда нам је осигуран зато што смо преко целе зиме на пијаци у Београду. Онда су нам једноставно и наплата и пласман осигурани, јер имамо наше муштерије које траже добар и квалитетан мед", каже он.

Сав свој мед, каменовски пчелари продају углавном у Београду. Некима га откупљују и стране амбасаде, као Милошу Милојковићу. Он сматра да пчеларство у Србији има будућност:

"Наше поднебље је обдарено толико да сваки други млад човек може да буде пчелар и да са сто кошница живи са 500 евра месечном платом. Да нам млади не одлазе у иностранство, него да нам потомци остају у нашој земљи."

У Каменову полако стасава и пчеларски подмладак. Студент екологије Љубиша Радивојевић, својих 130 кошница обезбедио је тако што су његови родитељи одустали од сточарства, продали краве и купили пчеле:

"Сама жеља да имам свој бизнис, да будем сам свој газда, да не морам да слушам друге и да радим, а пре свега и финансијска добит која може да се оствари пчеларењем."

Већ 25 година у Каменову се одржавају Дани млавско-хомољских пчелара који окупљају пчеларе из овог краја и целе Србије, али и из Бугарске, Македоније, Републике Српске. Пчеларство је у Србији развијено, али би му помоћ државе добродошла, кажу Каменовци.

Мирослав Љубомировић сматра да када би држава помогла свако домаћинство које жели да се бави пчеларством износом новца који даје и страним фирмама које послују у Србији, Србија би имала мед за извоз у довољним количинама да храни целу Европу.

Ипак, није у производњи меда све баш слатко. Има и понечег што пчеларима загорчава живот.

Ђорђевић сматра да пчелари немају адекватну заштиту, првенствено јер је сада сезона прскања, а не постоји ни одговарајућа саобраћајна регулатива која омогућава да возила за превоз кошница региструју само током сезоне, уместо што плаћају регистрацију за целу годину.

Ту је и увоз вештачког меда, а фалсификује се чак и восак, каже Звонимир Васић, пчелар из Лесковца:

"Ту се јављају велики проблеми, јер увоз воска из кине, односно чист кинески основ од парафина је присутан много. Много људи то не препознаје, а купују га по ниским ценама, што веома загађује наш восак."

Кад је лоша година, пчелари знају да кажу да је мед свима сладак само је њима, због цене, горак. Овог пролећа предвиђају слаб принос багремовог меда јер је мраз оштетио багрем. Али, опет, докле год је пчела, Каменовци не морају бринути за своју будућност.

Некад је у Каменову био обичај да девојке у мираз носе кошнице. Која је више кошница имала, лакше се удавала. Данас се тај обичај изгубио, код девојака се гледају и неки други квалитети, али се и даље богатство неког домаћина, макар делимично, вреднује бројем кошница.

rts.pozarevac@rts.rs
+381 12 211 466