Омаж Драгану Токовићу

Зоки Зоруле, Дај ми чашу ракије, Дунаве, моје море - само су неки од хитова уметника који је био за живота признатији у свету него код нас и који је волео да експериментише у свим областима музике.

Прве композиције написао је у Крушевцу, у коме је провео детињство и младост, учествовао у оснивању радија и стекао доживотне пријатеље.

Драган Токовић је аутор коме је народ "украо" песме. И дан-данас се за велики број његових композиција, попут Врањанке, Фатиме, хита Ој Сафете, Саво Сарајлијо, сматра да су део фолклора.

"Колико знам, има их преко стотину, које су малтене урасле у оно што ми зовемо изворно народно стваралаштво", истиче Драган Рашковић, председник Завичајног друштва "Крушевац". "Његове песме и композиције су, на неки начин, проба и формирање селекције за све певаче који би се искушали и имали амбиције да се баве професионалним певањем."

Део Драгановог стваралачког опуса припада градовима и рекама поред којих је растао и стасавао у великог уметника. Компоновао је о Крушевцу и Морави, Новом Саду и Дунаву. Познати хитови потиснули су у други план Токовићеву каријеру у забавној музици.

"Он је као певач био пандан Иву Робићу. У то време певао је на опатијском фестивалу, Београдском пролећу", подсећа певач Миодраг Симић Симке. "Његове песме су побеђивале."

Дружио се са Арсеном Дедићем, Томом Здравковићем, Цунетом, Тозовцем, за које је и писао. Седамдесетих година био је председник Савеза композитора Југославије.

Омиљена песма његове ћерке Александре Токовић је Кад си ту, ниси ту, која није „народњак":

"Сећам се да су кроз кућу пролазили познати певачи и певачице, али кад сте мали то доживљавате као саставни део живота. Признајем да је тај уметнички живот, макар из мог угла, и тада али и сада, како ми се чини веома тежак. Посебно овде где људи никада нису довољно признати ни када су познати."

"Та несталност у њему, када је одлазио некад и на десетак година, некада на дуже време, није га ометала у компоновању", каже његова братаница Лана Токовић. "Напротив. Гледајући са ове дистанце потврђује се да прави људи никад не престају да постоје."

Где год да је одлазио, Драган се враћао у Крушевац, град детињства и младости. Завичајци то цене и заузврат су у част "талентованог дечака са Багдале" организовали вече сећања, које ће бити крунисано издавањем омпилације најлепших Токовићевих композиција.

rts.kragujevac@rts.rs