Права пршута суши се на буковини

Већ генерацијама домаћинство Милоја Шопаловића у Мачкату окренуто је сточарству и плодовима које та грана пољопривреде доноси.

"Код нас је лош квалитет земље, да није мало тог сира, кајмака и те пршуте, тешко би се живело", тврди Шопаловић.

Међутим, миграције ка граду преполовиле су број домаћинстава која се у златиборском крају баве традиционалном производњом пршуте, сланине, стеље... Ти производи све су траженији, чак и у великим трговинским ланцима, али је понуда танка, а постоје и одређени услови.

"Да бисте могли да разговарате са неким већим трговинским ланцем и као мали занатлија понудите такве производе неопходно је да имате имплементиране Хасап стандарде и регистровану делатност којом се бавите", објашњава Оливера Ћирковић, пи-ар новосадског Универекспорта.

Некада су комплетну производњу од већине произвођача златиборског краја откупљивале задруге. На новац за испоручену робу нису морали да чекају дуже од петнаест дана, подсећа Милија Брковић из Качера:

"Данас ти кад даш робу овим великима, не можеш је никад наплатити и џабе се сврзамо само."

Произвођачи су схватили да на тржиште могу само сложно, па су уз подршку општине Чајетина и РРА Златибор основали удружење. Поред организовања Пршутијаде, главна активност је цертификација производње и заштита географског порекла.

"Ми ћемо се трудити да кроз заједнички пласман и заједнички маркетинг подигнемо и саму производну и квалитет производа и присуство на тржишту на далеко већи ниво", каже Владимир Бојовић из Културно-спортског центра Чајетина.

Данас постоје алтернативе за златиборске сувомеснате производе. Лоше копије се препознају лако јер су ти производи пуне воде, што није случај са оригиналима који се суше дуже, и то на буковини.