Како исправити урбанистичке грешке

Одговори на питања која муче старије житеље Лесковца, али и нове генерације - зашто су вредна здања и грађевине из доба процвата града порушена или заклоњена и могу ли се исправити урбанистичке грешке - у књизи „Лесковац, биографија града”.

Лесковац је пет година након ослобођења од Турака добио први урбанистички план. Зашто се то скривало после Другог светског рата, па су тако многа вредна здања и грађевине из доба процвата Лесковца порушена или заклоњена вишеспратницама, како се могу исправити урбанистичке грешке, истраживала је Донка Петковић, архитекта.

Велелепна палата чувеног лесковачког индустријалца Сотира Илића доминирала је центром града. Уз њу, у Улици Радоја Домановића, и куће лесковачких трговаца и банкара. Већ предуго у сенци стамбених зграда.

Сунце их није огрејало скоро седам деценија, заправо од првог послератног урбанистичког плана 1948. године који предвиђа тоталну реконструкцију града на Ветерници. План-драма каже архитекта Донка Петковић, која је више од три деценије сакупљала податке, доказе али и храброст да проговори о неправди о којој се ћутало:

„Лесковац је био изграђен, модеран и, за то време, европски опремљен град. У једном тренутку рећи не. То није био уређен град већ је грађен спонтано и мора да се примени тотална реконструкција.Тај тренутак је донео велику неправду Лесковцу.”

Први урбанистички план Лесковца израдио је 1882. године немачки инжењер Вилхелм Бадер. О томе у Донкиној књизи извод из лесковачког Гласника, за оригиналом још трага.

Књигом „Лесковац, биографија града” ауторка полемише, позива људе из струке на размишљање и дијалог, предлаже решења за исправљање грешака:

„Да се направе продори тамо где је неопходно и потребно без инвестиција да би се олакшао живот, кретање и пролази.

Историчар Верољуб Трајковић позитивно оцењује истраживачки рад Донке Петковић и њену књигу о Лесковцу из другог угла:

„Без обзира на то што се ова жена никада није бавила историјом већ само урбанистичким уређењем и планирање, она је изазвана, јер је све време гледала како пропада та архитектура, урбана,грађанска душа Лесковца.”

Богато опремљена биографија Лесковца на двеста страна у издању Историјског архива која је покренула многа питања, лавину коментара али и велико интересовање грађана за примерак књиге из које ће учити будуће генерације.

број коментара 0 Пошаљи коментар