Туристичке атракције у Сурчину

Београдска општина Сурчин за само неколико година постала је туристичка атракција. Посета углавном почиње и завршава се на Сурчинском аеродрому, а могла би и у бродићу и мини-бусевима који ће од 1. јуна са Новог Београда возити до Сурчина.

Облачан дан у наутичком селу Бисер на Сави у Бољевцима, идеалан је да се заврше припреме за све бројније туристе у сурчинској општини. У тај део сремске равнице може се доћи копном или воденим путем, а има где и да се преспава, у некој од 15 кућица на Сави или у брвнарама усред Бојчинске шуме.

Сања Елез, из Јавног предузећа за туризам у Сурчину каже да осим наутичког села Бисер, Бојчинске шуме и бојчинских брвнара постоје многи други капацитети и многи други туристички потенцијали.

Према њеним речима, то су манастир Фенек, музеј ваздухопловства, рибњак Бечменска бара, рибњак Живача и салаш Стремен.

Манастир Фенек, једини фрушкогорски манастир у Доњем Срему, изграђен у 15. веку, оштећен је у оба светска рата, па се годинама радило на његовој обнови. Данас дочекује и туристе којима нуди своје производе - џем, мед, слатко и вино. На тај начин братство одржава манастир.

Старешина манастира Фенек протосинђел Макарије Ристић каже да је тај манастир посвећен мати Параскеви и да је "посебан по томе што је у последње време духовно оживео".

"Оно што је занимљиво за овај манастир, као и за многе манастире Свете Петке, јесте лековита вода", указао је протосинђел.

Бољевчани су се прво чудили Ђорђу Стајкову, кад је по повратку из иностранства, кућу својих родитеља претворио у туристичку атракцију. Сад му у томе помажу, дају старе очуване предмете, за етно кућу коју је, каже, правио по угледу на неке које је виђао у Немачкој.

Ђорђе Миловановић из Стајкове куће каже да је видео да људи по селима поред куће држе плуг, држе неке предмете старе од својих предака, рођака и тиме се поносе.

"Значи и ми треба њима да покажемо кад дођу овде шта смо, ко смо, одакле смо, шта носимо иза себе", прича Ђорђе.

Свака просторија сеоске кућице, пре свега српска и словачка соба, носи причу о обичајима. Тако се у орману девојке Словакиње пред удају налази спрема коју носи у дом свог будућег мужа.

Прва ствар која улази у његову кућу јесте такозвана вереничка кутија коју млада сама треба да направи. Поклања му је на дан веридбе, а до свадбе сви који је виде у кући, процењују каква је млада.

О Сурчину, небеској капији Београда, прича и водич с којим шетња може да траје цео дан. Такозвани Савски излет организован је преко целе године и кошта око 1.000 динара.