Оаза божура на Кучајским планинама

Легенда каже да су божур на јужне обронке Кучајских планина донели српски јунаци после Косовског боја. Биолози тврде супротно - биљка је одувек на тим просторима, расте, цвета и размножава се у дивљини, у складној заједници са храстовом шумом.

Проф. др Новица Ранђеловић, са Одсека за биологију нишког Природно-математичког факултета потврдио је да је реч о врсти Пеонија пелегрина и да је станиште код Кривог Вира веома богато биљкама.

У народу је та врста познатија као косовски божур. Станиште се простире на око стотину хектара. Могуће је да божур ту расте и на већем пространству, што у наредним годинама ваља детаљно истражити.

Група биолога, заљубљеника у природу и магичну лепоту божура била је свакако пријатно изненађена призором на планини изнад Кривог Вира. Храстова шума прошарана је тек отвореним црвеним цветовима.

Божур спада у заштићене биљне врсте, јер су због прекомерног брања природна станишта веома угрожена. У народној медицини корен биљке коришћен је за лечење хистерије и епилепсије.

Др Властимир Стаменковић, биолог из Лесковца, упозорава да је биљка отровна, али да је у исто време и лек, зависно од дозирања. У литератури су забележени и фатални исходи лечења због предозирања.

У сваком случају, биљка још није довољно испитана - ни хемијски, ни клинички. Сигурније  је, дакле, не користити је у народној медицини.

Заљубљеници у божуре из Параћина, Ћуприје, Зајечара и Лесковца најављују нове сусрете љубитеља тог цвета на изворишту Црног Тимока. Природа је, кажу, овде савршена, али јаркоцрвене латице ваља сачувати за нове походе.

 rts.jagodina@rts.rs
+381 35 244 221