Олд тајмер на шинама

Када је половином прошлог века стигао из Немачке шинобус је био чудо технике и економично луксузно превозно средство. За железничку серију 812 на релацији Шабац-Рума регрутовани  су тада само најбољи.

"Била је част да будеш на њему и људи су се бирали", прича машиновођа Златко Кесеровић.

За Калимера или Ћиру, како га данас сви зову, време као да је стало. За пола века једино што је промењено је тапацирунг на седиштима и уместо канапа метални држач за пртљаг.

Путници кажу да им је користан и да још послужи понеком, као и да у њега треба уложити мало.

Поправке и сређивање скупље су од самог шинобуса. За свакодневних 400 километара пругом, резервни делови највећи су проблем.

"Често се на стругу прави и по наруџбини, тако да то потраје неколико дана, шинобус стоји и чека, а путници не иду", каже Дејана Савић, шеф железничке станице у Шапцу.

Између Шапца и Руме преко железничког моста на Сави дневно се превезе око 300 путника.  Кад нема Ћире нема ни замене на шест редовних линија.

Путници углавном ујутру провере, пре него што крену на станицу, да ли тог дана иде, јер им се, како кажу, много пута дешавало да се врате кући.

Уз олд тајмера на шинама Златко Кесеровић је скоро три деценије.

"Одрастали смо са њим, сазревали, пролазили кроз људске судбине и слушали друге судбине. Вежу ме лепе успомене за њега, ближи је контак са људима и једноставно то возило има некако своју душу", прича машиновођа Златко.

Мењали су се, кажу на железници, Ћирини милиони пређених километара, али не и стандардних 35 минута од Шапца до Руме. Свој круг одвозаће старина тек кад стигне нова композиција из Русије.

Препознатљив писак пензионера од пролећа чуће се само ако затреба колегијална замена на прузи.