Читај ми!

Живот у планини

За стотинак мештана куршумлијског села Црвеника и тог краја, двадесет километара удаљеног од Медвеђе, највећи проблем су планински путеви којима и лети једва стижу до села. Ипак, ту остају млади брачни парови, рађају се деца, али школе нема.

Pоред тешких услова за живот, брачни пар Нешковић са петоро мале деце одлучио се да остане у куршумлијском селу Црвеники на самој административној линији са Косовом.

Иако се издржавају од сече дрва и сезонских послова, за њих и још стотинак житеља овог краја, највећи проблем су планински путеви којима и лети једва стижу до најближе Медвеђе, удаљене 20 и матичне општине Куршумлија удаљене 40 километара.

И школа ће овде ускоро бити потребна, јер је све већи број младих брачних парова са троје и више деце који се одлучио да остане овде.

Јелена и Рашко Нешковић из Црвенике код Доброг Дола на куршумлијској страни Радан планине, кажу да су, захваљујући Марији, Видаку, Вукашину, Маријани и Василију богати људи.

"Немамо услове. Највише нам недостаје што немамо пута, а далеко је и Дом здравља и школа. Моја највећа жеља је да буду живи и здрави и да заврше школу", каже Јелена Нешковић.

Петоро малих Нешковића, из родне куће у будућност треба да крене путем, кога, из Црвенике до остатка света скоро да и нема.

"На срцу је мени тај пут и даље. Ту сам везан, другог избора немам. Ипак, Медвеђа је 20 километара, а Куршумлија 40", каже Рашко Нешковић.

У Добром Долу и још девет околних села на самој административној граници са Косовом, у седамдесетак кућа живи стотинак житеља. Међу њима су махом старачка домаћинства, али и  млади брачни парови са троје и више деце, па се настоји да се ускоро у Добром Долу поново отвори основна школа у којој је седамдесетих година прошлог века било око триста ђака.

"Мало их је остало. Морају да иду због деце у школу и воде их где се ко снашао. Сада треба да има око десеторо деце која би већ могла да иду ту у школу", каже председник Месне заједнице Добри Дол Радован Јелић.

Председник општине Куршумлија Радољуб Видић каже да ће учинити све да поправе пут.

"Не можемо да обећамо да ћемо да правимо неке широке и веће путеве, али, направићемо контакт и са Министарством просвете", каже Видић.

Уколико добију помоћ да се поправе сеоски путеви и проради школа у добром долу, породице попут Нешковића неће морати да размишљају да, као и већина из овог краја, бољи живот потраже у градовима или иностранству.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

уторак, 23. април 2024.
13° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво