Рачанска повеља Хандкеу

На 18. духовним свечаностима "Дани Раче украј Дрине", највеће признање - Рачанска повеља  која је до сада додељена Милораду Павићу, Љубомиру Симовићу, Ивану В. Лалићу, Добрилу Ненадићу, Горану Петровићу, Динку Давидову и другим угледним именима српске културе, уручена је аустријском књижевнику Петеру Хандкеу.

Признање му је додељено пре две године, за целокупно дело "у коме се и Србија по добру помиње", али тада Хандке није могао да је прими. Он је и први добитник Рачанског печата.

Манастир Христовог Вазнесења "Рачу украј Дрине в лето тисућ двесто седамдесет шесто созда млади краљ Драгутин". Рачанско име и славу столећима су проносили знаменити монаси Рачани - преписивачи и илуминатори књига, најпре у оближњем скиту Светог Ђорђа, а онда у Сент Андреји, где је настао и први српски буквар.

На духовном трагу Рачана и завештању најпознатијег међу њима Гаврила Стефановића Венцловића о "кладенцу неисцрпном", Рачанска повеља додељује се осамнаесту годину.

У духовно братство Рачана уписао се и Петер Хандке. За угледни жири није било дилеме - "од 1996. године, када му је текст ‘Правда за Србију' донео много проблема који не престају", како је објаснио председник жирија књижевник Радован Бели Марковић.

"Док су други бежали из Србије и за собом затварали врата да што дуже буде у мраку, преузимајући улогу савременог Арчибалда Рајса, долазио је у Србију и отварао прозоре на њеној кући да свет завири у њу и боље спозна истину о њој", рекао је Радован Бели Марковић.

Бели Марковић је у својој беседи истакао да је Хандке један од најбољих светских књижевника и да су у томе сагласни и публика и критика, осим неких политичких дисонанти, и захвалио аустријском писцу за све што је учинио за светску књижевност и што је "за Србију поискао правду".

Уместо беседе, Петер Хандке је прочитао реченицу из свог дела "Моравска ноћ", управо објављеном у издању "Српске књижевне задруге".

Од одсадашњих награда које је добијао широм света, од Фиџија до Аљаске, могао би да направи музеј и тешко може да их све поброји. У бајонобаштанском крају, где је већ неколико пута боравио, рекао је Хандке, фасцинирају га птице, река Дрина и, како у шали каже, "мала ракија".