Чичока у Расинском округу

Њива са стабљикама чичоке, високим три метра лако је уочљива поред пожутелих ораница кукуруза. Нимало налик нашим традиционалним културама, у пуном цвату, не личи на биљку која даје принос око 200 тона зелене масе по хектару.

Чичока има многе предности: надземни део биљке користи се за силажу, кртола за исхрану, не нападају је штеточине и не прска се.

Вредност ове медоносне биљке сродне сунцокрету која се, кад се једном засади, експлоатише двадесет година, на време су препознали сточари у околини Крушевца и Трстеника.

"Пошто имамо огромне губитке у кукурузу, надамо се да ће ово да нам мало поправи расположење и залихе хране које су нам потребне пошто се бавимо производњом млека и меса", каже Саша Пешић из Сушице.

Драган Гуњак каже да су у Саветодавној стручној служби за пољопривреду Крушевац, у вези са гајењем чичоке, у почетку били резервисани.

"Онда смо радили силажу од чичоке која је оцењена као веома квалитетна", каже Гуњак. "То је највиша оцена која може да се добије за силажу. Потребно је само да се маса добро исецка, сабије и покрије, а стока је изузетно радо једе."

Пољопривредни произвођачи кажу да је уз такву исхрану, наводи Гуњак, повећана млечнос њихових грла.

Тридесетпетогодишњи Драгослав Витковац из Бресног Поља гајио је чичоку на 10 ари како би прехранио мангулице. Сада је ту биљку засадио на два и по хектара, не само због великог интересовања купаца за силажу већ и због њеног кртоластог плода са високом концентрацијом инулина који се препоручује у исхрани дијабетичара.

"Може да се прави етанол, да се суши, користи се у медицини", набраја Витковац. "Кртолу планирам да сушим, да је барим и за продају."

Своје производе дистрибуираће са имања на којем тренутно гради кулу високу 14 метара и волијере за животиње за које има довољно хране. Планира да утростручи производњу чичоке која полако осваја долину Мораве и Расине.