Изложба грнчарије у Музеју "Понишавља"

Звук грнчарског точка све се ређе чује у Пироту. Многи предмети са изложбе у музеју "Понишавља" одавно се више не производе, јер се овим традиционалним занатом у Пироту бави само неколико грнчара.

Драган Манчић је један од ретких Пироћанаца који чува традицију некада веома цењених грнчара са ових простора.

"Занат сам научио од свог деде, бавим се овим већ око двадесет година. Надам се да ће неко да ме наследи. Није тешко бавити се грнчарством, мада занат човек учи док је жив, али мислим да је за овај посао ипак потребан таленат и нека уметничка црта", каже Драган.

Пирот је половином 19. века био центар грнчарског заната и имао је 40 радионица, а у периоду пре Првог светског рата, чак 125  грнчара. Данас је ово једна од неколико радионица у пиротском крају која производи грнчарске предмете на традиционалан начин.

Осим малобројних занатлија и Музеј "Понишавља" са својом богатом збирком  грнчарских предмета чува традицију старог Пирота. Најновијом изложбом, јавности је представљена колекција пљоски, чутура и буклиј, односно судова за ракију за  коју стручњаци кажу да је једна од највећих и најразноврснијих у Србији.

Сашка Велкова, кустос-етнолог Музеја "Понишавља" каже да је најстарији предмет на изложби зелена пљоска која је врло једноставног и простог изгледа.

"Пљоска је без икаквих украса и шара и без обода. Има само са три ножице и један грлић, који има профилацију, а која је служила да се привеже канап за њу да би могла лакше да се смести у џеп", каже Велкова.

Иако предмети од глине данас имају, углавном естестку, а не употребну вредност  као некада, постоји велико интересовање тржишта за пиротску  грнчарију. То, како кажу, даје наду да ће и овај занат, поред ћилимарства,  ипак опстати на овим  просторима.