Стаза ходочашћа

До Цркве Светих апостола Петра и Павла, у пећини брда Калик, у старопланинском селу Рсовци, познатије као Пећинска црква, до сада се тешко стизало, уском и једва проходном стазом, уз много напора.

На Петровдан, мештани и њихови гости стигли су до Пећинске цркве новом каменом стазом, како би обележили сеоску славу.

Осамдесетогодишњи мештанин Рсоваца Милутин Ћирић, који се са задовољством попео до цркве, не крије усхићење: "Ми смо ту лазили, што се каже. Рукама смо гребали да се укачимо у цркву, а сад је много лепо."

Степеништем које је направљено, каже Драган Душковић, свако може да се попне и да дође у цркву, без обзира на физичке способности.

Мира Каменовић из Београда долази у Рсовце из породичних разлога, али и зато што је, како каже, Стара планина створена за уживање.

Пећинска црква је културно-историјска реткост

Црква Светих апостола Петра и Павла је у стени. У камени масив су укљештена врата, а иконостас је од обичних дрвених греда.

На северном зиду сачуван је остатак првобитног живописа - фигура Христа младенца.
Фреска ћелавог Исуса је јединствена у православном фрескосликарству. Претпоставља се да је настала у тринаестом веку и да су је осликали испосници са Синаја, који су боравили у овој пећини.

Удружење за очување традиције и старих заната "Дамско срце" конкурисало је пројектом за израду камене стазе код Светске туристичке организације, која је одобрила 13 хиљада долара.

"Од изградње стазе, за само петанестак дана, повећан је број туриста, аутобуси долазе", каже Славица Ћирић, директорка Задруге "Дамско срце". "Сада је стаза приступна, лагана је, пад степеница прилагођен је и за оне који болесни и немоћни, тако да могу лако да се попну до цркве."

Нема поузадних података о настанку Пећинске цркве, али је забележено да је била склониште испосницима, а касније и Србима који су бежали од Турака.

До данас, остала је духовни храм Старопланинаца, али и многих ходочасника са свих страна света, који сваког лета долазе у Рсовце.