Ничије домове нико и не чува

Поново је сезона, али Вртогош не мирише на јагоде као некада. Са 40.000 хектара, две стотине пољопривредника доносило је воће до задруге, поред Дома културе. Од свега тога остали су само натписи.

Сада се ради само симболично, како каже Зоран Трајковић из Вртогоша, у селу и околини можда има хектар, два јагода, јер немају где да их продају.

На имању Трајковића после рата грађен је Дом културе. Одузета им је земља, воћњак, а свако је од мештана морао да помогне.

"Сада је све пропало, однето", каже Раде Трајковић. "А пре, кад  уђете у салу, имали сте шта да видите, лепота је била."

Домове културе у селима око Врања повезују стил и период градње. Разликују се само по степену пропадања.

У Дубници нема крова, у Требешињу Дом ради, скоро као некада. Према речима Милорада Станојковића, председника савета Месне заједнице, ту се свакодневно окупљају млади, слушају музику, играју баскет.

Или Дом културе, или продавница, за села трећа могућност не постоји. Некад су у селу биле три, четири продавнице, сада је остала једна, каже Радован Денковић: "Немају сви новца да оду у град у кафић, овде им је занимација."

Дом културе у Требешињу организује такмичење певача аматера Глас Мораве за Пчињски и Јабланички округ и за то новац добија из буџета.

Од петнаест домова културе у селима око Врања раде само четири, а зграде осталих пропадају. За адаптацију и реконструкцију зграда неопходно је да савети месних заједница, као власници, дају предлог. Тога за сада нема.

Мирослава Младеновић, заменица начелника Градске управе, каже да је сиурна да би град у одређеном проценту учествовао у адаптацији и реконструкцији домова културе.

Проблем је то што се око власништва тих зграда воде дугогодишњи спорови.

А док се имовинска питања не реше, зграде домова културе у околини Врања наставиће да пропадају.