Читај ми!

Чекајући јагоде из Грушића

Док се у трговинама и на пијацама одавно могу купити увозне јагоде по цени од 250 динара за килограм, на домаће, сазреле на њивама наших произвођача, сачекаћемо још који дан. У Грушићу, поцерском селу познатом по јагодама, овог маја сазреће четири и по милиона садница.

Јагода је за мештане Грушића слађа него за било кога другог, јер им од ње стиже први динар у село. А овог пролећа стигао би и пре десетак дана да није било мраза, који је успорио сазревање, оштетио и умањио и род.

Породица Бекић генерацијама узграја јагоде. Пре седам година први су започели рад са фолијом, први ће у Грушићу за који дан почети са бербом.

Бобан Бекић очекује да ће јагоде моћи да продају по 200 динара за килограм.

"Наше јагоде су и крупне и лепе, и нимало не одступају од увозних - ни по крупноћи ни по сласти", каже Бобан.

Гордана Бекић тврди да је јагода осетљива биљка и да је потребно доста радити око ње.

"Радимо од седам ујутро до поднева, мало се одморимо, па увече, кад мало захлади - опет. Јесте тешко, али живимо од ње", навела је Гордана.

У Грушићу, селу са хиљаду становника, нема куће без јагода. Узгаја се на стотину хектара, просечно 4.500 садницапо становнику.

"Ово је добар географски положај за јагоде, зато што она прва овде стиже у Србији", каже Дане Ристић, који ове годинен очекује око 14 тона јагода са хектара и 20 ари засада.

Грушичани имају добру земљу, а да имају и воду било би им и много лакше. Најсушнији  су у Поцерини. Уз јагоде, зато постоје и бројне цистерне у селу. Ради се од њива по обронцима до Думаче у подножју.

Два-три пута дневно узгајивачи морају доћи до реке, каже Милан Митровић.

"Људи покушавају да копају бунаре, али то још није дало резултате. Цистерна се напуни за петнаест минута и исто толико брзо се испразни кроз систем за заливање", објаснио је Митровић.

Највећи узгајивачи се са њива удаљених по неколико километара од реке и по шест пута враћају по воду. За добар род, труд се не штеди.

Међутим, има дана  када не могу све сами да постигну. Тада унајме по петоро-шесторо радника, објашњава Десанка Ристић.

"Долазе нам из Шапца, плаћамо по 1.200 динара дневно, плус превоз и храна. Али се исплати", каже Десанка Ристић.

Прошле године сеоска задруга откупила 200 тона јагода, каже Марко Томић, из ЗЗ Грушић, а из других крајева Србије - Београда, Новог Сада, откупљено је око 300 тона.

Да није било мраза, род би ове године био још бољи. Грушчани се ипак не жале, јер кад почне берба, камиона ће овде опет бити више него на шабачкој кванташкој пијаци. Са поцерског побрђа, кажу, долазе и одлазе само купци, јер због исплативе производње јагода млади радо остају у селу и не намеравају да га напусте.

Број коментара 10

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 25. април 2024.
15° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво