Ускоро одабир стратешког партнера

Иако се још увек не зна када ће почети откопавање и прерада уљних шкриљаца у околини Aлексинца, највећег лежишта уљних шкриљаца у Европи, име стратешког партнера Србији у експлотацији, биће позната почетком наредне године.

Једно од честих питања је ко ће бити на добитку, а ко на губитку у процесу добијања синтетичке нафте из две милијарде тона уљних шкриљаца.

У општини Алексинац тврде да ништа не знају о потенцијалним инвеститорима, а последњи сусрет са Естонцима, који би да 2016. године почну ископавање шкриљца, имали су пре две године. Општинску власт је тада, како кажу, највише занимало какве ће последице површинска екслоатација имати по околину.

Председник општине Алексинац Иван Димић каже да је, према речима Естонаца, експлоатација шкриљаца тешка индустрија која не иде "руку под руку" са екологијом.

Не спорећи нова радна места и економску добит, еколози упозоравају да би Алексинац за неколико година могао да изгледа као део Канаде у коме се површински копа битуминозни песак. Били би, тврде они, загађени земљиште, вода и ваздух, јер би кошава носила честице прашине и пепела до Бованског језера и фабрике воде.

Владимир Никодијевић, општински еколог истиче да ће ветар доносити аеро-загађање, како продукте сагоревања, тако и суспендоване честице које ће да се таложе у граду.

Алексинчани кажу да су шкриљци, по ко зна који пут само предизборна прича, која подсећа на вишегодишња обећања да ће и рудник угља поново да проради. Неки кажу да би били срећни када би шкрљици поново прорадили, док неки сматрају да то није добро због загађења.

Рударски стручњаци не крију да ће највеће лежиште уљних шкриљаца у Србији првих 30 година ипак морати површински да се откопава. Истраживања која су при крају, потврђују процене да је дебљина стене из које се добија синтетичка нафта код села Суботинца чак 80 метара.

Квалитет шкриљца извађеног са дубине од 190 метара биће лабораторисјки испитан, али, како кажу, довољно је да се мало загреје и да се осети мирис нафте.

Стручњаци процењују да би годишњом прерадом пола милиона тона шкриљаца у околини Алексинца, могло да се задовољи 15 одсто потрошње нафте у Србији.