У један "југо" стане цела школа

Све ђаке истуреног одељења студеничке основне школе "Стефан Немања", у селу Бзовик,  као и два предшколца, учитељица Снежана Андрић до школе и назад превози у свом "југу".

До четвороразредне школе на Рудну учитељица и њени ученици, свакога дана прелазе петнаестак километара.

Снежана каже да воли децу и свој позив, па јој додатне обавезе око превоза не падају тешко и додаје да се нада да ће у селу бити више ђака, већ од следеће године, а превоз ће, како каже, остати њена брига.

На Рудну, изнад центра села, на 1.100 метара надморске висине, прво је зауставно место учитељице где преузима своје ђаке, прво браћу Александра и Павла Павловића које сваког јутра до планинске раскрснице испраћа мајка Бојана.

Бојана је пуна хвале за учитељицу Снежу која стрпљиво сачека њене синове и преузме их у своја кола. "Увек је насмејана, ведра и пуна оптимизма", кажу Александар, ученик трећег разреда и његов брат Павле, првак. Нико нема учитељицу као они, слажу се браћа.

Без обзира на временске непогоде, карактеристичне за подголијски крај, лед и снег, учитељица која је на Рудно дошла из Рашке и ту се удала, на сваку раскрсницу где је ђаци чекају стиже на време.

Жељко Јавремовић, отац првака Милана и Милице, која иде у предшколски разред, каже да родитељи некада и закасне, али учитељица никад. Милан каже да не би знали шта би без учитељице која њега и сестру вози шест километара до школе и натраг. И мала Милица је одушевљена школом и учитељицом.

Снежана каже да свакодневно путовање и превоз деце "југом" или "ладом нивом" кад село покрију снег и лед није нимало лако.

"Радујем се што ће следеће године у предшколском узрасту у школи бити четворо деце, што је сигуран знак да ће школа на овој висоравни, на преко 1.200 метара надморске висине, опстати", каже учитељица.

Школи у Бзовику недостају најосновније ствари. Малим горштацима нов рачунар је преко потребан, јер је стари готово неупотребљив. С другим тешкоћама се успешно боре уз своју учитељицу Снежу и домара Станислава који у освит зоре долази да подложи пећ како би се, после дугог пута, огрејали и попили чај.