Избеглице између смештаја и дома

Покрајински фонд издваја новац за откупљивање сеоских домаћинстава како би се помогло избеглицама и, истовремено, сачувале празне куће које пропадају по селима.

Спорови око наследства и небрига главни су разлози што по многим војвођанским селима напуштене куће годинама пропадају, а нити се неко у њих усељава нити се продају.

Да би ублажила слику опустелих  села и, истовремено, помогла избеглицама, покрајинска влада је у околини Панчева, за 24.000 евра откупила четири куће и дала по 1.000 евра за њихову адаптацију.

Међутим, породици Јонџа то није било довољно да се усели иако је прошло годину дана од куповине, јер им је понестало новца за реновирање куће.

"Жена и ја смо месецима тражили кућу коју ћемо купити. Доста се продаје, али је проблем што су оне које ваљају  скупе, а многе немају ни сређене папире", прича Арсо Јонџа, који је 1995. године дошао из Грахова. "За паре којима сам располагао, нисам могао да нађем бољу од ове. Сада ми треба још 3.000 евра да бих могао да завршим реновирање и да се уселим, а паре немам."

У петочланој породици Јонџа нико није запослен. Арсова фирма је пре две године отишла у стечај и он је сад на бироу. Један члан породице је инвалид, и сви живе од социјалне помоћи, као подстанари.

Породица Јонџа није једина избегличка породица  која још није решила стамбено питање. Доста њих се пријавило за овај покрајински програм, неки нису прошли на конкурсу, а многима не одговара живот на селу.

"Немамо земљу да би се бавили пољопривредом, немамо механизацију, немамо стоку, шта онда да радимо на селу", каже повереник за избеглице Града Панчева Зоран Граовац. "Те паре које одвајамо за месечну карту, можемо да дајемо за закупнину стана. Тако они размишљају."

У Панчеву тренутно има 1.000 регистрованих избеглица и 1.600 интерно расељених. А још један начин да они створе кров над главом је конкурс за грађевински материјал, који бесплатно добијају ако имају земљиште на којем ће градити.